Zakon O Obezbedjenju

ЗАКОН
О ПРИВАТНОМ ОБЕЗБЕЂЕЊУ

I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1.

Овим законом уређују се обавезно обезбеђење и заштита одређених објеката, послови и рад правних и физичких лица у области приватног обезбеђења, услови за њихово лиценцирање, начин вршења послова и остваривање надзора над њиховим радом.

Члан 2.

Приватно обезбеђење, у смислу овог закона, обухвата пружање услуга, односно вршење послова заштите лица, имовине и пословања физичком и техничком заштитом када ти послови нису у искључивој надлежности државних органа, као и послове транспорта новца, вредносних и других пошиљки, одржавања реда на јавним скуповима, спортским приредбама и другим местима окупљања грађана (редарска служба), које врше правна лица и предузетници регистрована за ту делатност, као и правна лица и предузетници који су образовали унутрашњи облик организовања обезбеђења за сопствене потребе (у даљем тексту: самозаштитна делатност).

Услуге приватног обезбеђења не спадају у полицијске или друге послове безбедности које врше органи државне управе.

Правна лица и предузетници који имају лиценцу за вршење послова приватног обезбеђења не могу вршити послове заштите лица и имовине који су у искључивој надлежности државних органа и примењивати оперативне методе и средства, односно оперативно-техничка средства и методе које ти органи примењују на основу посебних прописа.

Члан 3.

Појмови који се користе у овом закону имају следеће значење:

1) патролирање је услуга обезбеђења коју врше службеници обезбеђења крећући се у одређено време између више међусобно раздвојених места/објеката;

2) легитимација је јавна исправа за легитимисање особа које врше послове приватног обезбеђења;

3) корисник услуга је организација или лице који користе услуге приватног обезбеђења;

4) правно лице за приватно обезбеђење је привредно друштво које обавља делатност приватног обезбеђења под условима из овог закона;

5) предузетник за приватно обезбеђење је службеник обезбеђења који самостално обавља делатност приватног обезбеђења под условима из овог закона и који је, у складу са прописима, регистрован као предузетник;

6) процена ризика је анализа и оцена у заштити лица, имовине и пословања;

7) план обезбеђења је документ са планираним услугама обезбеђења које су предвиђене у процени ризика;

-2-

8) службеник обезбеђења је физичко лице, оба пола, које врши послове приватног обезбеђења;

9) физичка заштита је услуга обезбеђења која се пружа првенствено личним присуством и непосредном активношћу службеника обезбеђења у одређеном простору и времену, као и применом мера и употребом средстава принуде;

10) техничкa заштита је обезбеђење лица и имовине које се врши техничким средствима и уређајима, њиховим планирањем, пројектовањем, уградњом и одржавањем;

11) физичко-техничка заштита је обезбеђење лица и имовине истовременом или комбинованом применом физичке и техничке заштите;

12) лиценца је:

(1) решење којим се правним лицима и предузетницима који испуњавају прописане услове, дозвољава обављање делатности приватног обезбеђења,

(2) решење којим се физичким лицима која испуњавају прописане услове, дозвољава вршење послова приватног обезбеђења;

13) штићени простор је простор на којем се врше услуге обезбеђења у складу са обимом уговорених обавеза са корисницима услуга обезбеђења;

14) самозаштитна делатност је делатност обезбеђења лица, имовине и пословања које организација обавља за сопствене потребе. Унутрашња служба обезбеђења (самозаштита) је унутрашњи облик организовања обезбеђења за сопствене потребе;

15) безбедносна провера је провера коју, у складу са законом којим се уређује оружје и муниција, врши Министарство унутрашњих послова (у даљем тексту: Министарство).

II. ОБАВЕЗНО ОБЕЗБЕЂЕНИ ОБЈЕКТИ Члан 4.

Обавезно обезбеђени објекти су објекти од стратешког значаја за Републику Србију и њене грађане, као и објекти од посебног значаја чијим оштећењем или уништењем би могле наступити теже последице по живот и здравље људи или који су од интереса за одбрану земље.

Под обавезно обезбеђеним објектима сматра се и простор на коме се налазе ти објекти и чине њихов саставни део, као и пратећи објекти који су у функцији тих објеката.

Члан 5.

Заштита обавезно обезбеђених објеката обавља се, као пословна функција правног лица коме ти објекти припадају, на начин предвиђен општим актом о организацији и систематизацији.

Заштита обавезно обезбеђених објеката, у складу са општим актом о организацији и систематизацији, обавља се уговорним ангажовањем субјеката лиценцираних за обављање делатности приватног обезбеђења или као организована самозаштитна делатност.

-3-

У правном лицу коме припадају објекти од посебног значаја за одбрану земље, самозаштитна делатност обавезно има организовану планску, организациону и контролну функцију.

Ближе критеријуме за одређивање објеката из члана 4. став 1. овог закона и начин вршења послова заштите обавезно обезбеђених објеката прописује Влада.

III. ПОСЛОВИ ПРИВАТНОГ ОБЕЗБЕЂЕЊА Члан 6.

Правна лица и предузетници за приватно обезбеђење, под условима прописаним овим законом, могу имати лиценцу за послове:

1. 1)  процене ризика у заштити лица, имовине и пословања;

2. 2)  заштите лица и имовине физичким и техничким средствима, као и

послове одржавања реда на јавним скуповима, спортским приредбама и другим местима окупљања грађана у делу који није у надлежности Министарства унутрашњих послова;

3) планирања, пројектовања и надзора над извођењем система техничке заштите, монтаже, пуштања у рад, одржавања система техничке заштите и обуке корисника;

4) обезбеђења транспорта и преноса новца и вредносних пошиљки у делу који није у надлежности Министарства.

Правна лица и предузетници за приватно обезбеђење дужни су да обезбеде услове и средства за вршење послова из става 1. овог члана у складу са важећим стандардима и прописима којим се уређује област безбедности и здравља на раду.

Члан 7.

Правна лица и предузетници који врше послове приватног обезбеђења не могу вршити послове посредовања у наплати потраживања.

IV. ЛИЦЕНЦЕ ЗА ВРШЕЊЕ ПОСЛОВА ПРИВАТНОГ ОБЕЗБЕЂЕЊА Члан 8.

Послове приватног обезбеђења могу вршити правна лица, предузетници и физичка лица који имају лиценцу за вршење послова приватног обезбеђења, издату од стране Министарства.

1. Врсте лиценци и услови за издавање лиценци за правна лица и предузетнике

Члан 9.

За вршење послова приватног обезбеђења правном лицу или предузетнику Министарство може издати:

1) Лиценцу за процену ризика у заштити лица, имовине и пословања;

2) Лиценцу за вршење послова физичко-техничке заштите лица и имовине и одржавање реда на спортским приредбама, јавним скуповима и другим местима окупљања грађана;

-4-

3) Лиценцу за вршење послова обезбеђења транспорта и преноса новца и вредносних пошиљки;

4. 4)  Лиценцу за вршење послова планирања система техничке заштите;

5. 5)  Лиценцу за вршење послова пројектовања и надзора над извођењем

система техничке заштите;

6) Лиценцу за вршење послова монтаже, пуштања у рад и одржавања система техничке заштите и обуке корисника.

Правна лица и предузетници за послове приватног обезбеђења којима је издата лиценца за вршење послова из става 1. тач. 2) и 3) овог члана могу да врше послове из члана 29. овог закона и да користе техничка средства из члана 30. овог закона.

Члан 10.

Лиценце за вршење послова приватног обезбеђења могу се издати правном лицу, односно предузетнику који испуњава опште услове за добијање сваке од утврђених врста лиценци, односно који:

1) су уписани у регистар привредних субјеката у Републици Србији, са одговарајућом шифром делатности;

2) имају акт о систематизацији радних места, са описом послова и овлашћењима запослених за свако радно место;

3) имају акт који ближе прописује изглед униформе коју носе службеници обезбеђења и изглед знака;

4) имају одговорно лице:

1. (1)  које је држављанин Републике Србије,

2. (2)  које је пунолетно,

3. (3)  које је психофизички способно за вршење послова, што доказују

лекарским уверењем надлежне здравствене установе,

4. (4)  које има најмање средњу стручну спрему,

5. (5)  које је прошло одговарајућу безбедносну проверу,

6. (6)  које има лиценцу за вршење послова приватног обезбеђења, која се

издаје физичком лицу;

5. 5)  поседују одговарајући простор;

6. 6)  поседују посебан простор за смештај оружја и муниције, у складу са

прописима о условима за смештај и чување оружја и заштиту од пожара, уколико послове приватног обезбеђења обавља са оружјем.

Министар надлежан за послове здравља доноси акт којим се утврђује листа референтних здравствених установа које издају уверења о психофизичкој способности за обављање послова приватног обезбеђења.

Посебни услови које треба да испуни правно лице, односно предузетник да би добили:

1) Лиценцу за процену ризика у заштити лица, имовине и пословања – јесу да имају најмање једног запосленог службеника обезбеђења са лиценцом која се издаје физичком лицу, односно са Лиценцом за процену ризика у заштити лица, имовине и пословања;

-5-

2) Лиценцу за вршење послова физичко-техничке заштите лица и имовине и одржавање реда на спортским приредбама, јавним скуповима и другим местима окупљања грађана – јесу да имају најмање 10 запослених службеника обезбеђења са лиценцом која се издаје физичком лицу, односно са Лиценцом за вршење послова одговорног лица за заштиту или Лиценцом за вршење основних послова службеника обезбеђења – без оружја или Лиценцом за вршење специјалистичких послова службеника обезбеђења – са оружјем;

3) Лиценцу за вршење послова обезбеђења, транспорта и преноса новца и вредносних пошиљки – јесу да имају најмање 10 запослених службеника обезбеђења са лиценцом која се издаје физичком лицу, односно са Лиценцом за вршење специјалистичких послова службеника обезбеђења – са оружјем и да поседују техничка средства за транспорт и пренос новца и вредносних пошиљки у складу са чл. 36. и 38. овог закона;

4) Лиценцу за вршење послова планирања система техничке заштите – јесу да имају најмање једног запосленог са средњим образовањем техничке струке, са лиценцом која се издаје физичком лицу, односно са Лиценцом за вршење послова планирања система техничке заштите;

5) Лиценцу за вршење послова пројектовања и надзора над извођењем система техничке заштите – јесу да имају најмање једног запосленог са високим образовањем у пољу техничко-технолошких наука, са лиценцом која се издаје физичком лицу, односно са Лиценцом за вршење послова пројектовања и надзора над извођењем система техничке заштите;

6) Лиценцу за вршење послова монтаже, пуштања у рад и одржавања система техничке заштите и обуке корисника – јесу да имају најмање једног запосленог са средњим образовањем техничке струке и са лиценцом која се издаје физичком лицу, односно са Лиценцом за вршење послова монтаже, пуштања у рад, одржавања система техничке заштите и обуке корисника.

2. Врсте лиценци и услови за издавање лиценци за физичка лица

Члан 11.

За вршење послова приватног обезбеђења физичком лицу Министарство може издати:

1) Лиценцу за процену ризика у заштити лица, имовине и пословања;

2) Лиценцу за вршење послова физичко-техничке заштите лица и имовине и одржавања реда на спортским приредбама, јавним скуповима и другим местима окупљања грађана:

(1) Лиценцу за вршење послова одговорног лица за заштиту,

(2) Лиценцу за вршење основних послова службеника обезбеђења – без оружја,

(3) Лиценцу за вршење специјалистичких послова службеника обезбеђења – са оружјем;

3) Лиценцу за вршење послова техничке заштите:

1. (1)  Лиценцу за вршење послова планирања система техничке заштите,

2. (2)  Лиценцу за вршење послова пројектовања и надзора над извођењем

система техничке заштите,

-6-

(3) Лиценцу за вршење послова монтаже, пуштања у рад, одржавања система техничке заштите и обуке корисника.

Физичка лица, којима је издата лиценца из става 1. овог члана, могу послове приватног обезбеђења вршити и самостално ако су уписана у регистар привредних субјеката у Републици Србији као предузетници.

Члан 12.

Лиценца за вршење послова приватног обезбеђења може се издати физичком лицу које испуњава опште услове за добијање сваке од утврђених врста лиценце, односно које:

1. 1)  је држављанин Републике Србије;

2. 2)  је пунолетно;

3. 3)  има најмање средњу стручну спрему;

4. 4)  је прошло одговарајућу безбедносну проверу;

5. 5)  је психофизички способно за вршење ових послова, што доказује

лекарским уверењем надлежне здравствене установе;

6) је обучено за руковање ватреним оружјем, односно ако је одслужило војни рок са оружјем, ако послове врши са оружјем;

7) је савладало одговарајућу обуку за вршење послова приватног обезбеђења у складу са овим законом;

8) има положен стручни испит у Министарству.

За лице које поседује лиценцу, доказ о психофизичкој способности за вршење послова приватног обезбеђења подноси се једанпут годишње.

Правно лице, односно предузетник доставља Министарству лекарско уверење о годишњој провери психофизичке способности за свако физичко лице коме је издата лиценца.

Обуку из става 1. тачка 7) овог члана могу похађати само лица која испуњавају услове из става 1. тач. 1), 2), 3) и 5) овог члана.

Изузетно, лицу које има одговарајући степен и врсту стручног образовања и најмање три године радног искуства на пословима овлашћеног полицијског службеника, безбедоносно-обавештајним пословима, пословима професионалног припадника Војске Србије и пословима извршења кривичних и прекршајних санкција, издаје се лиценца уколико испуњава услове из става 1. тач. 1)–5) и тачка 8) овог члана.

У случају да правно лице, односно предузетник не достави лекарско уверење из става 4. овог члана, сматраће се да је физичко лице за које није достављено лекарско уверење престало да испуњава прописане услове за вршење послова приватног обезбеђења.

-7-

3. Поступак и начин издавања лиценце Члан 13.

Обуку физичких лица за вршење послова приватног обезбеђења могу да спроводе Министарство и правна и физичка лица која испуњавају материјалне, техничке, стручне и кадровске услове за обављање послова обуке која добију овлашћење Министарства.

Ближе услове, у погледу потребних објеката, односно просторија, материјално-техничких средстава и опреме, стручне оспособљености и броја лица која спроводе обуку лица за вршење послова приватног обезбеђења, а које морају испуњавати лица из става 1. овог члана, као и програме стручне обуке, начин њиховог спровођења, садржину и начин вођења евиденција о овлашћеним лицима и лицима која су учествовала у обукама и висину трошкова организовања и спровођења обуке прописује министар надлежан за унутрашње послове (у даљем тексту: министар).

Члан 14.

Физичко лице које жели да добије лиценцу за вршење послова приватног обезбеђења подноси Министарству, односно овлашћеном правном или физичком лицу пријаву за обуку физичких лица за вршење послова приватног обезбеђења.

Лица која су завршила обуку физичких лица за вршење послова приватног обезбеђења полажу стручни испит у Министарству.

Начин провере обучености физичких лица, односно начин полагања стручног испита за вршење послова приватног обезбеђења и висину трошкова организовања и спровођења стручних испита, као и садржину и начин вођења евиденција о лицима која су полагала и положила стручни испит утврђује Министарство, уз сагласност министра надлежног за послове финансија.

За издавање лиценце плаћа се републичка административна такса.

Трошкове организовања и спровођења стручних испита сноси лице које полаже стручни испит, односно правно лице код којег је лице које полаже испит запослено.

Члан 15.

Захтев за издавање лиценце подноси се Министарству, преко месно надлежне полицијске управе.

Месно надлежна полицијска управа је она управа која је образована за подручје на чијој територији се налази седиште, односно пребивалиште подносиоца захтева.

О захтеву за издавање лиценце решење се доноси у року од 15 дана од дана пријема захтева.

Изузетно од става 3. овог члана поступак се може прекинути закључком, ако је то потребно ради провере поднетих доказа у ком случају се решење о издавању лиценце доноси у року од највише 60 дана од дана подношења захтева.

Члан 16.

Правним лицима, предузетницима и физичким лицима који испуњавају прописане услове лиценца се издаје на период од пет година.

-8-

Лиценца из става 1. овог члана престаје да важи након истека рока од шест месеци од дана коначности решења којим је издата, ако правно лице у том року није почело са радом.

Правном лицу, предузетнику и физичком лицу којем је истекао рок важења лиценце, на његов захтев издаће се нова лиценца, под условом да није дошло до промена законом прописаних услова из члана 10. став 1. тач. 1), 4), 5) и 6), односно из члана 12. став 1. тач. 1) - 6).

Захтев за нову лиценцу може се поднети најраније 60 дана пре истека рока важења претходно издате лиценце.

Решењем ће се одбити захтев за издавање лиценце или одузети издата лиценца правном лицу, предузетнику и физичком лицу који не испуњава или које престане да испуњава прописане услове за вршење послова приватног обезбеђења.

Садржину захтева за издавање, као и изглед и садржину свечане форме лиценце прописује министар.

Члан 17.

На закључак из члана 15. став 4. овог закона и на решења о издавању лиценце, решење о одбијању захтева за издавање лиценце и о одузимању издате лиценце може се изјавити жалба.

Жалба се изјављује Министарству, у року од осам дана од дана пријема решења.

Члан 18.

Одговорно лице у правном лицу и код предузетника дужно је да у року од осам дана обавести надлежну полицијску управу о престанку рада или гашењу правног лица и предузетника.

V. НАЧИН ВРШЕЊА ПОСЛОВА ПРИВАТНОГ ОБЕЗБЕЂЕЊА Члан 19.

Послови приватног обезбеђења лица, имовине и пословања врше се на начин којим се не омета рад државних органа и не нарушава спокојство грађана.

Члан 20.

Правно лице и предузетник послове приватног обезбеђења може вршити само на основу и у оквиру закљученог писаног уговора са правним или физичким лицем коме пружа услуге.

Уговор из става 1. овог члана, поред осталог, мора садржати:

1. 1)  јасно одређен предмет уговора;

2. 2)  начин вршења уговорених послова приватног обезбеђења (врста,

категорија, уговорена овлашћења службеника обезбеђења);

3. 3)  број и место рада службеника обезбеђења по уговору;

4. 4)  врсту и количину ангажованог оружја и средстава;

5. 5)  датум почетка вршења услуга и време трајања уговора;

-9-

6) начин коришћења, врсту и степен тајности, рок чувања и употребе, као и мере заштите података произашлих из уговора и самог уговора.

За вршење послова приватног обезбеђења не може се ангажовати правно лице и предузетник који нема лиценцу.

Обавештење о закљученом уговору, анексу уговора или о раскиду уговора, доставља се месно надлежној полицијској управи, у року од осам дана од дана настале промене.

Обавештење мора да садржи:

1) назив и седиште правног лица или предузетника за приватно обезбеђење;

2) назив (име, презиме и ЈМБГ) и седиште (пребивалиште) одговорног лица у правном лицу и код предузетника за приватно обезбеђење и корисника услуга;

3) јасно одређен предмет уговора;

4) начин вршења уговорених послова приватног обезбеђења (врста, категорија, уговорена овлашћења службеника обезбеђења, време покривености заштите и др);

5) број службеника обезбеђења по уговору и локације радног распореда;

6. 6)  врсту и количину ангажованог оружја и средстава заштите;

7. 7)  датум почетка/прекида уговореног вршења услуга.

Месно надлежна полицијска управа је она управа која је образована за подручје на чијој територији се налази место извршавања уговора, а ако се уговор извршава у више места, месно надлежна је она полицијска управа на чијој територији се налази седиште, односно пребивалиште правног или физичког лица које је корисник услуга.

1. Послови физичке заштите Члан 21.

Физичка заштита лица и имовине обавља се првенствено личним присуством и непосредном активношћу службеника обезбеђења у одређеном простору и времену.

Послови из става 1. овог члана могу се вршити само унутар штићеног објекта или до границе штићеног простора.

Члан 22.

Изузетно, послови физичке заштите лица (лично обезбеђење) могу се вршити на јавном месту и у непосредној близини лица које се обезбеђује, на предлог органа државне управе, органа јединице локалне самоуправе, организација или удружења и физичких лица и уз сагласност Министарства.

Предлог из става 1. овог члана мора да садржи план обезбеђења, са назнаком броја ангажованих службеника обезбеђења, врсти и количини оружја и опреме, локацији објекта, возилима и предвиђеним трасама кретања.

Предлог за сагласност подноси се полицијској управи надлежној по месту где ће се вршити обезбеђење најкасније три дана пре почетка обезбеђења.

- 10 -

Сагласност се издаје најкасније 24 часа пре почетка обезбеђења.

2. Послови обезбеђења са оружјем Члан 23.

Под условима предвиђеним овим законом послови физичке заштите објеката могу се вршити са оружјем ради заштите:

1. 1)  обавезно обезбеђених објеката;

2. 2)  банака и других финансијских организација које послују са новцем и

драгоценостима – посебно пошта, штедионица и мењачница;

3) објеката у којима се складишти оружје, експлозивни, радиоактивни, запаљиви и отровни материјал;

4) објеката у којима се чува и складишти роба.

Члан 24.

За вршење послова физичке заштите, правна лица и предузетници за приватно обезбеђење могу поседовати полуаутоматско оружје, пиштољ калибра 7,65 mm и 9 mm, код којег се једним повлачењем обарача може испалити само један метак.

Правно лице за приватно обезбеђење не може поседовати ватрено оружје у броју већем од једне половине броја запослених службеника обезбеђења који имају Лиценцу за вршење специјалистичких послова службеника обезбеђења – са оружјем.

Набавка оружја врши се на основу одобрења Министарства, у складу са законом.