IP video nadzor - Osnovni pojmovi

 

HD (High Definition) video nadzor

HD i FULL HD mrežne kamere obezbeđuju mnogo bolji kvalitet slike nego klasične VGA kamere.

Višestruki kodeci i performanse

Neke mrežne kamere podržavaju funkciju istovremenog emitovanja signala korišćenjem različitih tipova video kompresije, kao što su H.264, MPEG4 i MJPEG. Ovo omogućava višestruki nadzor, kao što su snimanje u realnom vremenu, nadzor putem mobilnih uređaja, slanje slika na email i snimanje na memorijsku karticu.

Progresivno skeniranje

Opcija progresivnog skeniranja omogućuje da slike objekata u pokretu budu snimljene sa velikim nivoom čistoće i jasnoće da bi detalji na slici bili što vidljiviji.

SSDR (Samsung Super Dynamic Range)

Sve Samsung mrežne kamere integrišu SSDR tehnologiju. Nivo svetla između određenih polja na slici mogu učiniti određene delove slike nevidljivim za operatera. SSDR tehnologija povećava nivo osvetljenja na tamnim delovima slike, dok istovremeno čuva jasnoću i nivo detalja na svetlim delovima slike, čime se proizvodi slika mnogo veće jasnoće.

SSNRIII (Samsung Super Noise Reduction III)

Treća generacija SSNRIII tehnologije integriše 2D filter koji smanjuje šum koji se može naći na slikama slabog osvetljenja, kao i 3D filter koji smanjuje šum uzrokovan kretanjem. Rezultat primene ovog filtera kod Samsung mrežnih kamera je oštrija (smanjen nivo zamućenosti) i jasnija (smanjen nivo šuma) slika u noćnim uslovima.

ROI (Regions of Interest)

U većini slučajeva, operateru je interesantan samo deo oblasti koju pokriva jedna kamera za video nadzor. Sa neprekidnim rastom rezolucije i potrebnog mesta za skladištenje takvog snimka, pojavljuje se i povećanje “skladištenja nepotrebnih podataka”. Neke mrežne kamere koriste tehnologije pametnih kodeka koji omogućuju snimanje u većoj i jasnijoj rezoluciji oblasti slike koji su od važnosti, dok se ostatak slike snima u nižoj rezoluciji. Ova opcija omogućuje da konačni snimak bude manje veličine, a da oblast od interesa bude jasna i čista.

Udaljena kontrola fokusa

Određeni tipovi IP kamera poseduju funkciju udaljene kontrole fokusa koja se koristi zajedno sa integrisanim motorizovanim varifokalnim objektivima. Korisnici veoma lako mogu prilagoditi fokus i ugao gledanja kamere putem mreže, sa udaljene lokacije, bez potrebe za odlaskom na teren i otvaranjem kućišta kamere.

Moćni HD 20x optički zum

Samsung HD zum mrežne kamere pružaju moćni 20x HD optički zum, što omogućuje korisniku da vidi slike još većeg kvaliteta. Takođe, prilikom reprodukcije je moguće primeniti i digitalni zum koji je mnogo boljeg kvaliteta nego kod standardnih kamera.

Ugrađene napredne video analize

Kontrola alarmnih izlaza

Razna dešavanja na IP kameri mogu biti okidač za aktiviranje alarmnih izlaza, slanje snimljenih slika na FTP ili Email ili snimanje na memorijsku karticu.

Dvosmerna audio komunikacija

Full duplex dvosmerna audio komunikacija omogućuje interaktivnu komunikaciju između oblasti gde se kamera nalazi i oblasti gde se vrši nadzor.

Slot za memorijsku karticu

Određeni tipovi IP kamera poseduju i slot za memorijsku karticu koji omogućuje snimanje važnih događaja bez potrebe za spoljnim uređajima za snimanje.

Analogni video izlaz

IP kamere poseduju analogni video izlaz putem koga se IP kamera može povezati na analogni monitor radi lakše instalacije.

PoE (Power Over Ethernet)

PoE opcija nudi lako, brzo i jeftinije rešenje za napajanje mrežnih kamera bez potrebe za instalacijom dodatnih naponskih utičnica i naponskih kablova.

Povezivanje računara

Mrežne komunikacije

Standardno kancelarijsko okruženje podrazumeva računarsku mrežu u kojoj su računari i ostali mrežni uređaji međusobno povezani žičnim ili bežičnim putem. Zaposleni koriste mrežne resurse za pisanje dokumenata, deljenje fajlova sa kolegama, štampanje izveštaja i slanje elektronske pošte. Struktura mreža je uglavnom svima nepoznata, ali shvatanje principa rada jedne mreže uopšte nije teško.

Već znate da računarska mreža obuhvata hardver, kao što su personalni računari i štampači, koji su povezani kablom ili wireless-om. Svrha povezivanja jeste međusobna razmena podataka, a sve u cilju ostvarenja nekog posla. Sledeći korak jeste razumevanje samog procesa razmene podataka - kako računari međusobno komuniciraju? Odgovor na ovo jesu digitalni signali.

Računari su sposobni da veoma brzo obrađuju ogromne količine podataka. Oni rade sa digitalnim podacima koji predstavljaju niz elektronskih pulseva koji su ili „uključeni” ili „isključeni”. Ukoliko je puls „uključen” ima vrednost 1, a ukoliko je „isključen” tada ima vrednost 0. Ove jedinice i nule su poznate kao binarni brojevi odnosno bitovi.

Svaki bit predstavlja neki deo podatka. CPU (centralni procesor) generiše i čita komplete od 8 bitova istovremeno. Ovakav sistem odlično funkcioniše unutar računara, ali ukoliko računar želi komunicirati sa drugim računarom, tada podatak mora proći kroz mnogo promena da bi stigao na odredište. Da bi se ovakav protok podataka ostvario, binarni podaci se pažljivo enkoduju u digitalni signal koji može putovati različitim medijumima (bakarnim, optičkim kablom, vazduhom...). Kada dođe do odredišnog računara, signal se dekoduje da bi se dobili izvorni podaci koje će CPU drugog računara obraditi i završiti posao.

10Base-T i Ethernet

Metoda enkodovanja digitalnih signala se odabira na osnovu vrste mreže. Na primer, metod pod nazivom „Machester code” se koristi u 10BASE-T mrežama. Međutim, ove mreže verovatno poznajete pod nazivom Ethernet. Ethernet je dizajniran za povezivanje različitih tipova računara, na primer, računara sa različitim operativnim sistemima.

Reč Ethernet obuhvata tri osnovne grupe - Ethernet, Fast Ethernet i Gigabit Ethernet - koje su opšte poznate. U okviru svake grupe, postoje podgrupe koje se međusobno razlikuju po brzini transmisije podataka, vrsti kablova, maksimalnoj razdaljini kablova i metodi enkodovanja.

10Base-T i 100Base-TX— Struktura naziva

Ethernet koristi specijalne notacije za označavanje brzine transmisije podataka - 10Base-T, 100Base-TX i 1000Base-T su samo neki od primera.

Prefiks (10, 100 ili 1000) označava brzinu transmisije koja je izražena u bitima po sekundi (bps). Ovo predstavlja broj binarnih cifara (0 ili 1) koje se mogu preneti u sekundi. Kako Ethernet ima mogućnost slanja ogromne količine bitova u kratkom vremenskom intervalu, slovo M (Mega) se izostavlja iz prethodno navedenih notacija. Ovo znači da 10Base-T može vršiti transmisiju 10 miliona bita po sekundi, a 100Base-TX može vršiti transmisiju 100 miliona bitova po sekundi.

Reč „Base” označava Baseband.

Sufiks nakon reči Base označava vrstu kabla koja je potrebna da bi se ostvarila željena brzina. Iako smo pomenuli bakarnu žicu, drugi načini enkodovanja mogu proizvesti još bržu transmisiju korišćenjem drugih kablova, kao što je optički kabl.

Mrežni kablovi i konektori

Kablovi i konektori koji se koriste za formiranje mreža se proizvode po striktnim industrijskim standardima. Svaka vrsta kabla poseduje odgovarajući konektor.

Postoji nekoliko vrsta Ethernet kablova i konektora, koji odgovaraju različitim tipovima Ethernet-a. Najčešće korišćeni jesu Unshielded Twisted Pair (UTP) i Shielded Twisted Pair (STP). Ovi kablovi poseduju odgovarajuće konektore, koji su poznati pod nazivom RJ-45.

Mrežne kartice

Da bi se digitalni signali preneli preko mreža oni moraju biti enkodovani određenim metodama. Međutim, koji hardver to omogućava? Svaki računar koji želi biti na mreži poseduje mrežnu karticu (NIC, Network Interface Card) koji konvertuje i prilagođava signale za slanje medijumom kroz mrežu. Kartica takođe može imati mogućnost da konvertuje signale sa jednog mrežnog standarda na drugi.

Proces konverzije je jednostavan, ali je tehnologija jako kompleksna. Ukratko, mrežna kartica pošiljaoca privremeno čuva digitalne signale, enkoduje ih, a zatim generiše napon za transmisiju preko mreže. Na prijemnoj strani proces je obrnut. Mrežni kabl se priključuje na konektore na mrežnoj kartici.

Imajte na umu da se mrežne kartice mogu sresti i pod nazivima NIB (Network interface board), LAN adapter, LAN kartica, LAN board ili Ethernet kartica. Kartice su dizajnirane da podrže transmisiju signala na mreži. Na primer, kartica dizajnirana za Fast Ethernet se ne može koristiti u gigabitnoj mreži (* može, ali će predstavljati usko grlo mreže).

Vrste mreža i oprema

Šta je jednostavna mreža?

Jednostavna mreža se formira kada se dva ili više računara međusobno povežu. Digitalne informacije sa prvog računara se preko mrežne kartice (NIC) računara prenose na mrežu. Tako prenešene, informacije putuju datom konekcijom (žičanom ili bežičnom). Mrežna kartica drugog računara prima podatke sa mreže i iste konvertuje u oblik koji je razumljiv računaru.

Mreže se obično dizajniraju za više korisnika, tako da se mogu sastojati od više međusobno povezanih računara i mrežnih uređaja. Važna karakteristika računarskih mreža jeste njihova fizička konfiguracija. U ovom delu će ukratko biti opisani elementi jedne standardne mreže.

Šta je LAN?

Lokalna mreža LAN (engl. Local Area Network) je skup računara koji su povezani u jednu računarsku mrežu, na relativno malom prostoru, kao što su kancelarija, više kancelarija ili zgrada. Ova mreža može da broji dva i više računara koji su povezani na određen način. Neki periferni uređaji kao što su štampači, modemi i sl., takođe se ubrajaju u ovu mrežu. Glavna karakteristika lokalnih mreža, po čemu se one razlikuju od mreža na velikim područjima (WAN) jeste mnogo veća brzina prenosa podataka (reda 10 do 1000 MB/sec) i nepostojanje potrebe za zakupljenim telekomunikacionim vodovima.

Najčešći metod povezivanja računara u lokalnoj mreži jeste kablovima (Eternet) ili bežična mreža. Lokalna mreža može, najčešće preko nekog rutera, biti povezana sa drugim mrežama u veću WAN mrežu ili direktno preko provajdera na Internet.

Wide Area Network (WAN)

WAN akronim od (engl. Wide Area Network) (Računarska mreža širokog područja u bukvalnom prevodu, ili Širokopojasna mreža u slobodnom prevodu) je računarska mreža koja pokriva šire područje - grada, regiona ili države. Ponekad se izraz WAN koristi za mrežu koja koristi rutere i javne komunikacione veze.

WAN se koristi za povezivanje različitih LAN mreža tako da omogućuje komunikaciju između korisnika i računara u različitim mrežama. WAN se gradi za potrebe jedne ili više kompanija ili pojedinca ili za potrebe internet provajdera koji je koriste kako bi omogućili pristup internetu lokalnim mrežama i pojedenim računarima.

Od čega se mreža sastoji?

Mreže uključuju veliki broj različitih hardverskih komponenti odnosno uređaja. Ti uređaji su povezani da bi služili kao resursi korisnicima na mreži. Uređaji koji su Vam već poznati jesu računari, štampači i druga kancelarijska oprema. Druga vrsta opreme sa kojom možda niste upoznati jesu hub-ovi (switch-evi), ruteri i serveri. Ovi uređaji obavljaju centralne zadatke mreže.

Hub

Repeater hub je jednostavno čvorište koje se koristi u LAN mrežama sa topologijom zvezde. Podatak sa jednog povezanog uređaja se šalje svim ostalim uređajima koji su povezani na hub. Hub je pogodan za male mreže.

Repeater hub-ovi ne mogu istovremeno vršiti slanje i prijem podataka. Oni pokušavaju da izbegnu kolizije signala korišćenjem poznate metode CSMA/CD (Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection). Upotrebom ove metode, računar osluškuje stanje na mreži da bi zaključio da li na mreži postoji saobraćaj ili ne, i da bi na osnovu dobijene informacije poslao signal. Međutim, čak i sa CSMA/CD, kada više računara pokuša da pošalje podatke, kolizije se mogu dogoditi.

Switching hub je efikasniji kada se radi o većoj količini saobraćaja na mreži. Podatak sa jednog računara se šalje samo jednom odredišnom računaru, a ne svim računarima, kao što je to slučaj kod prethodne vrste hub-ova.

Switching hub-ovi prevazilaze problem kolizije podataka, sa internom strukturom koja liči na raskrsnicu na autoputu. Oni koriste prednosti UTP kablova. Više čvorova odnosno računara može istovremeno slati i primati podatke, bez kolizije.

Sve bolje karakteristike switching hub-ova i njihova sve niža cena ih čine dostupnim za mnoge primene u različitim mrežama.

Ruteri

Ruter je računarski uređaj koji služi za međusobno povezivanje računarskih mreža. On ima funkciju da za svaki paket podataka odredi putanju - rutu kojom taj paket treba da ide i da taj isti paket prosledi sledećem uređaju u nizu. U malim lokalnim mrežama ruter se obično postavlja da bude veza između same mreže i interneta. Tako, na primer, ADSL ruter služi kao veza između kućne mreže i mreže Internet provajdera do koje ruter dolazi preko ADSL veze.

Hubovi i ruteri u klasičnom mrežnom domenu

Serveri

Mrežni server je namenski ili višenamenski računar koji pruža mrežne servise drugim računarima na mreži. Na primer, mail server omogućava prijem i slanje elektronske pošte, dok printer server omogućuje servise štampanja računarima u mreži. Softver koji je instaliran na serveru određuje i samu svrhu servera.

Međusobne veze između uređaja i servera na mreži predstavljaju važan način za razlikovanje dva glavna tipa mreža: peer-to-peer i klijent-server mreže.

Šta je peer-to-peer mreža?

Peer-to-peer mreža je mreža sastavljena od ravnopravnih računara. Svaki računar može biti i klijent i server bilo kom korisniku na mreži.

Softverskim podešavanjima svakog računara je veoma lako upravljati, ali ukoliko je računar isključen, tada je nemoguće koristiti resurse koje on obezbeđuje. Takođe, kada neko pokuša da pristupi resursima određenog računara, performanse računara koji pruža resurs opadaju.

Peer-to-peer mreža se uopšte koristi za male LAN mreže sa 5 do 10 uređaja. Kod većih mreža se koristi klijent-server arhitektura.

Vrste LAN mreža

LAN mreža se sastoji od kablova i čvorova. Čvorovi su uređaji koji su povezani na mrežu (kao što su računari, štampači ...). Tri najčešće korišćene
topologije LAN mreža su: topologija zvezde, topologija magistrale i topologija prstena.

Zvezda: čvorovi su povezani u radijalnom obiliku sa centralnom tačkom povezivanja.

Magistrala: svi čvorovi su međusobno redno povezani.

Prsten: čvorovi su međusobno kružno povezani. Poznat i kao Token Ring.